Сређен систем управљања непокретностима подиже БДП државе за 7% док у неким привредним гранама као што је грађевина подиже ефикасност и до 15%, закључци су кредибилних међународних истраживања.

Након извршеног вредновања радне успешности за трећи квартал 2022. године утврђено је да су службе за катастар непокретности повећале ниво ефикасности резултата рада за 36,8% у односу на други квартал исте године.

„Увидом у базу података РГЗ-а грађани имају прилику да се информишу о статусу непокретности за коју су заинтересовани, што би требало да представља први и обавезни корак приликом одлучивања о куповини некретнине“ - изјавила је Душица Лакић гостујући у емисији „Београде добро јутро“ на ТВ Студио Б. Она је напоменула да катастар штити уписане власнике непокретности и гарантује будућим власницима, односно потенцијалним купцима сигурност, омогућавајући им да направе „информисан избор“ приликом куповине некретнине.

Упркос глобалној кризи и константном расту цена непокретности, потражња за непокретностима у Србији не јењава, рекла је за ТВ Пинк, ТВ Студио Б, ТВ К1 и TV Happy Ивана Штрбац из Републичког геодетског завода. Она је истакла да су непокретности и даље веома популарна и тражена инвестиција и да је обим новчаних средстава на тржишту у другом кварталу већи за 27,5 одсто у односу на исти квартал прошле године.

Укупан обим новчаних средстава на тржишту непокретности у Републици Србији у другом кварталу 2022. године износио је 2 милијарде евра, што представља повећање од 27,5% у односу на исти квартал 2021. године.

У оквиру информативног програма ТВ Вести, помоћник директора Сектора за развој Дарко Вучетић говорио је о презентовању резултата при УН у Њујорку које је РГЗ остварио у домену земљишне администрације. Он је говорио и о разлозима због којих је наша земља изабрана као пример добре праксе.

Делегација Републичког геодетског завода коју чине директор РГЗ-а мр Борко Драшковић и в.д. помоћник директора Сектора за развој Дарко Вучетић, на позив Уједињених нација, представила је резултате рада на имплементацији Интегрисаног оквира за геопросторне податке као и модел израде Социо-економске студије утицаја геопросторних података коју је Србија израдила међу првима у свету. Студија је израђена у оквиру пројекта „Унапређење земљишне администрације у Србији“ у сарадњи са Светском банком.