Тржиште непокретности показује стабилну динамику са 60.964 купопродајних уговора, што је незнатно повећање од 0,5% у односу на исти период прошле године. У овом периоду дошло је и до наставка умереног раста цена станова са годишњом стопом раста од 5,78% .
Највећи део укупне вредности промета на тржишту непокретности инвестиран је у станове, са износом од 2,3 милијарде евра и уделом од 60% укупно прометоване вредности. За куповину кућа издвојено је 302,9 милиона евра (8%), за грађевинско земљиште 274,2 милиона евра (7%), за пословне просторе 162,9 милиона евра (4%), а за пољопривредно земљиште 105,5 милиона евра (3%).
Град Београд доминира у укупној вредности прометованих станова са уделом од 53%. Поред тога, Београд има највеће учешће у вредности прометованих гаражних простора (68%), пословних простора (44%) и грађевинског земљишта (52%). С друге стране, регион Војводине предњачи у вредности промета пољопривредног земљишта са уделом од 70%, као и у промету кућа (40%) и викендица (59%).
Највећи број купопродајних уговора у првом полугодишту 2025. године је достављен од стране јавних бележника на подручју Основног суда у Новом Саду, износи укупно 5.433, док је највећи обим новчаних средстава на подручју Првог основног суда у Београду у износу од 724,5 милиона евра.
Канцеларија Јавни бележник Драгина Дивац са територије Другог основног суда у Београду је канцеларија са највећим бројем достављених купопродајних уговора у првом полугодишту 2025. године – 970. Ова канцеларија је уједно и канцеларија са највећим обимом новчаних средстава од око 137,6 милиона евра.
У првој половини 2025. године, станови и пословни простори бележе раст и у броју купопродајних уговора и у вредности тржишта. Вредност прометованих станова порасла је за 23,4% уз повећање броја уговора за 8,2%, док су код пословних простора забележени раст броја уговора од 6,1% и повећање вредности тржишта за 6,3%. Гаражни простори су и поред смањења у броју уговора од 15,1% имали повећање вредности промета од 14,7%. Сегмент кућа је такође забележио смањење броја уговора (-4,9%) уз пораст вредности тржишта од 8,9%. За пољопривредно земљиште забележено је смањење броја уговора за 10,8% и смањење вредности промета од 10,5% међугодишње.
У првом полугодишту текуће године забележен је значајан раст кредитног тржишта непокретности у односу на исти период претходне године. Кредитно финансирање забележено је у 13% уговора о промету непокретности што представља пораст од 5 процентних поена у односу на прошлу годину. Највећи део ових средстава усмерен је на куповину станова: у 30% уговора о купопродаји станова евидентирано је кредитно плаћање, што представља пораст од 9 процентних поена у односу на 21% из претходне године.
Када је реч о највишим ценама прометованих непокретности у Србији у првом полугодишту 2025. године најскупљи квадрат стана продат је по цени од 9.805 EUR/m2 у Граду Београду на локацији „Београд на води“, на истој локацији је издвојена највећа сума за стан и износила је 1,8 милиона евра. Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 3,8 милиона евра, а на територији исте општине је најскупље гаражно место плаћено 66.000 евра. Најскупљи квадрат пословног простора прометован је за 5.648 евра у Београду, а највиша постигнута цена пословног простора је 2,4 милиона евра у Крагујевцу. За најскупље пољопривредно земљиште у Републици Србији у првом полугодишту 2025. године је издвојено 1,2 милиона евра, на територији општине Кула.
Објављивањем извештаја о стању на тржишту непокретности у овом и другим публикацијама Републичког геодетског завода, као и података из Регистра цена непокретности, РГЗ настоји да допринесе већој транспарентности и бољем функционисању самог тржишта, али и да помогне свим доносиоцима одлука у вези са стратешким питањима у области непокретности.
Цео извештај можете видети ОВДЕ.
