Odgovor povodom upornog ponavljanja istog, nepreciznog pitanja predsednika Opštine Čajetina Milana Stamatovića. Teško je voditi javni dijalog sa čovekom koji ne želi da čuje odgovor, ali ćemo, zbog građana, pokušati još jednom.
Republički geodetski zavod ne odlučuje kome pripada nepokretnost, ne bira vlasnike i ne donosi odluku ko će biti upisan u katastar.
Katastar vrši upise na osnovu odluka i isprava nadležnih državnih organa, sudova, organa lokalne samouprave i javnih beležnika. Dakle, odluku o nečijem pravu donosi nadležni organ, a katastar tu odluku sprovodi i čini je vidljivom u javnoj evidenciji.
Posle višenedeljnih tvrdnji o navodnoj pljački 8.000 hektara državnog zemljišta, Milan Stamatović sada govori o 57 ari, odnosno o 0,57 hektara.
Javnost zato ima pravo da pita: kako smo od 8.000 hektara stigli do 57 ari i gde su dokazi za preostalih 7.999 hektara i 43 ara?
Od velike priče o zaštiti državne imovine ostala je tvrdnja o pojedinačnom slučaju, bez broja parcele, bez broja i datuma rešenja, bez navođenja pravnog osnova upisa i bez podatka o organu koji je odluku doneo.
Ukoliko Milan Stamatović smatra da je neka odluka nezakonita, potrebno je da navede konkretnu katastarsku parcelu, broj i datum rešenja i organ koji je odluku doneo.
Ukoliko tvrdi da je katastar postupio suprotno dostavljenoj odluci, potrebno je da o tome obavesti RGZ, javno tužilaštvo ili drugi nadležni državni organ. RGZ će proveriti svaki konkretan podatak i javnosti predstaviti dokumenta i potpunu hronologiju svakog postupka.
Međutim, ponavljanje tvrdnje da katastar nekome daje ili oduzima zemljište ne može tu tvrdnju učiniti istinitom.
Kada se od velikih reči pređe na konkretne parcele, odluke i dokumenta, velika borba protiv navodne pljačke pretvara se u manipulaciju brojevima i pokušaj obmanjivanja javnosti.
RGZ neće prihvatiti pokušaj da se odgovornost organa koji donose odluke prebacuje na instituciju koja te odluke evidentira.
