Samo u Čajetini evidentirano je više od 5.000 prijava za upis objekata - gotovo onoliko koliko je u tom naselju već upisano objekata u katastar nepokretnosti. Postoji i 178 stambenih zgrada koje nisu izgrađene u skladu sa zakonom, sa više od 70.000 kvadratnih metara stambenog i apartmanskog prostora.
To nisu političke ocene. To su službeni podaci. Zato se mora postaviti pitanje: ko je donosio urbanističke planove, ko je vršio inspekcijski nadzor, ko je upravljao prostorom i da li se za sve te nepokretnosti plaćaju zakonom propisani porezi?
Katastar ne donosi urbanističke planove, ne izdaje građevinske dozvole, ne vrši inspekcijski nadzor i ne upravlja prostorom lokalne samouprave. Katastar evidentira činjenice. A kada činjenice pokažu razmere bespravne gradnje, neuređenog prostora i izostanka delotvorne kontrole, onda onima koji su godinama upravljali tim prostorom katastar postaje smetnja. Zato službenik katastra ne može biti krivac za haos koji je nastajao godinama u sistemu lokalnog planiranja, kontrole i upravljanja prostorom. Ne može katastar biti odgovoran zato što gospodin Milan Stamatović pokušava da taj haos premesti u medijski prostor, prikrije suštinu problema i od svega napravi političku predstavu.
Posebno je netačna tvrdnja da su podaci o neupisanim objektima „neproverene informacije“. Evidencija objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti javno je dostupna na digitalnoj platformi „GeoSrbija“ više od pet godina. Dostupna je građanima, državnim organima i jedinicama lokalne samouprave. Dakle, nije reč ni o novoj, ni o tajnoj, ni o neproverenoj informaciji, već o službenoj evidenciji koja je sve vreme bila dostupna i predsedniku opštine Čajetina.
Ako je ta evidencija za njega i dalje „neproverena“, onda se postavlja jednostavno pitanje: zašto je nije proverio onaj ko je godinama bio odgovoran za uređenje prostora na teritoriji opštine? Ovo nije pitanje njegovog prava da kao građanin postavlja pitanja. To pravo mu niko ne spori. Ovo je pitanje da li lice koje javno zastupa interese jedne strane u postupku, osporava zakonitost rada organa, unapred iznosi stavove o ishodu postupka i politički napada instituciju čiji službeni podaci ukazuju na razmere problema, može biti podobno da učestvuje u radu tela koje treba da doprinese uređenju upravo te oblasti.
Bez obzira na to da li bi u formalnom smislu postojao neposredan sukob interesa da gospodin Stamatović bude u Komisiji za izlaganje katastra nepokretnosti, takvo učešće bilo bi suprotno svrsi odredaba Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o državnom premeru i katastru. Zajednička svrha ovih normi jeste očuvanje nepristrasnosti, objektivnosti, zakonitosti postupanja i poverenja javnosti u rad državnih organa.
Zato Republički geodetski zavod ima obavezu da na ove činjenice ukaže. Ne zbog politike, već zbog zakona. Ne zbog polemike, već zbog javnog interesa. Buka prolazi. Dokumenta ostaju.
