Тржиште станова забележило је пораст активности у односу на 2024. годину, мерено растом броја купопродајних уговора од 5,5% и растом вредности тржишта од 17,4%.
Осим станова, тржишна вредност гаражних простора порасла је за 17,3%, уз смањење броја уговора од 4,8%. Сегмент кућа такође показује пораст вредности за 8,8% и благо смањење броја уговора за 1,4%. Повећање броја уговора за 7,2% и вредности за 1,2% забележено је у сегменту грађевинског земљишта. Код пословних простора уочен је умерен раст броја уговора (1,2%) и вредности тржишта (3,8%). Од свих сегмената, једино је тржиште пољопривредног земљишта забележило смањење броја уговора (10,8%), као и смањење вредности тржишта (14,1%).
Највећи део укупне вредности промета на тржишту непокретности инвестиран је у станове, са износом од 4,8 милијарди евра и уделом од 60% укупно прометоване вредности. За куповину кућа издвојено је 655,5 милиона евра (8,1%), за грађевинско земљиште 549,2 милиона евра (6,8%), за пословне просторе 337,8 милиона евра (4,2%), а за пољопривредно земљиште 229,4 милиона евра (2,8%).
Град Београд доминира у укупној вредности прометованих станова на нивоу Републике Србије, са уделом од 53%. Такође, има највеће учешће у вредности прометованих гаражних простора (68%), као и у вредности пословних простора (48%) и грађевинског земљишта (47%). С друге стране, регион Војводине предњачи у вредности промета пољопривредног земљишта са уделом од 72%, као и у промету кућа (41%) и викендица (54%).
Највећи број купопродајних уговора у 2025. години достављен од стране јавних бележника је на подручју Основног суда у Новом Саду 11.176, док је највећи обим новчаних средстава остварен на подручју Првог основног суда у Београду у износу од 1,4 милијарде евра.
Канцеларија Јавни бележник Љубица Бајић са територије Основног суда у Новом Саду је канцеларија са највећим бројем достављених купопродајних уговора у 2025. години – 1.906, док је канцеларија Јавни бележник Драгина Дивац са територије Другог основног суда у Београду канцеларија са највећим обимом новчаних средстава од око 249,2 милиона евра.
Кредитно финансирање забележено је у 14% уговора о промету непокретности што представља пораст од 4 процентна поена у односу на прошлу годину. Највећи део ових средстава усмерен је на куповину станова: у 31% уговора о купопродаји станова евидентирано је кредитно плаћање, што представља пораст од 8 процентних поена у односу на 23% из претходне године.
Када је реч о највишим ценама прометованих непокретности у Републици Србији у 2025. години најскупљи квадрат стана продат је по цени од 15.298 EUR/m2 на територији београдске општине Савски венац, док је највећа сума у износу од 1,8 милиона евра издвојена за стан на локацији „Београд на води“. Најскупља кућа продата је на територији градске општине Савски венац (Град Београд) за 3,8 милиона евра, а на територији исте градске општине је најскупље гаражно место плаћено 66.000 евра. Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на територији београдске општине Стари град за 8.974 евра, а највиша постигнута цена пословног простора је 2,8 милиона евра. За најскупље пољопривредно земљиште у Републици Србији у 2025. години је издвојено 5,9 милиона евра на територији општине Шид.
Осим Годишњег извештаја о стању на тржишту непокретности, Републички геодетски завод од сада објављује и извештај „Статистика цена непокретности“ који пружа корисницима статистички приказ података о промету непокретности у Републици Србији. Овај нови извештај доноси нове информације о просечним ценама непокретности као што су: просечна цена станова у 2025. години у Републици Србији која је износила 89.977 евра, а просечна цена кућа 38.530 евра.
Објављивањем Извештаја о стању на тржишту непокретности, затим Статистика цена непокретности и других публикација Републичког геодетског завода, као и података из Регистра цена непокретности, РГЗ настоји да допринесе већој транспарентности и бољем функционисању самог тржишта, али и да помогне свим доносиоцима одлука у вези са стратешким питањима у области непокретности.
Комплетан извештај можете видети ОВДЕ.
