Тржиште непокретности показује стабилну динамику са 60.154 купопродајних уговора, што је незнатно повећање од 0,2% у односу на исти 2024. године. У овом периоду дошло је и до наставка умереног раста цена станова са годишњом стопом раста од 4,68%.
Највећи део укупне вредности промета на тржишту непокретности инвестиран је у станове, са износом од 1,8 милијарди евра и уделом од 54% укупно прометоване вредности. За куповину кућа издвојено је 273,8 милиона евра (8%), за грађевинско земљиште 261,5 милиона евра (8%), за пословне просторе 150 милиона евра (4,5%), а за пољопривредно земљиште 117,5 милиона евра (3,5%).
Град Београд доминира у укупној вредности прометованих станова са уделом од 57%. Поред тога, Београд има највеће учешће у вредности прометованих гаражних простора (69%), пословних простора (57%) и грађевинског земљишта (51%). С друге стране, регион Војводине предњачи у вредности промета пољопривредног земљишта са уделом од 69%, као и у промету кућа (40%) и викендица (50%).
Највећи број купопродајних уговора у првом полугодишту 2024. године достављених од стране јавних бележника је на подручју Основног суда у Новом Саду, укупно 5.448, док је највећи обим новчаних средстава на подручју Првог основног суда у Београду у износу од 737 милиона евра.
Канцеларија Јавни бележник Мирјана Симовић Алексић са територије Основног суда у Новом Саду је канцеларија са највећим бројем достављених купопродајних уговора у првом полугодишту 2024. године, са укупно 998 уговора, док је канцеларија Јавни бележник Србислав Цвејић са територије Првог основног суда у Београду канцеларија са највећим обимом новчаних средстава од око 141,7 милиона евра. Станови и пољопривредно земљиште бележе раст и у броју купопродајних уговора и у вредности тржишта. Вредност прометованог пољопривредног земљишта порасла је за 11,3% уз повећање броја уговора за 2,3%, док су код станова забележени раст броја уговора од 3,7% и повећање вредности тржишта за 2,6%. Гаражни простори су имали благо повећање у броју уговора (1,0%), али са падом вредности промета од 6,4%.
Сегмент кућа је забележио благо смањење броја уговора (-1,7%) уз пораст вредности од 6,6%. Највећи пад забележен је код пословних простора, са смањењем броја уговора за 9,0% и падом вредности промета од 15,2% међугодишње.
У првој половини ове године забележен је опоравак куповине непокретности уз коришћење кредита у односу на претходну годину. Укупно 8% уговора о промету непокретности финансирано је кредитом, што је за 1 процентни поен више него лане, при чему су највећим делом из ових средстава куповани станови. Укупно 20% прометованих станова купљено је из кредита, што је пораст у поређењу са 18% прошле године.
Када је реч о највишим ценама прометованих непокретности у Србији у првом полугодишту 2024. године најскупљи квадрат стана продат је по цени од 10.350 евра у Београду на локацији „Београд на води“, док је највећа сума издвојена за стан у Београду износила 1.226.888 евра. Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 3.182.000 евра, док је најскупље гаражно место плаћено 73.000 евра на београдској општини Врачар. Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на београдској општини Врачар за 11.500 евра, а највиша постигнута цена пословног простора је 3.098.790 евра. Најскупље пољопривредно земљиште у Републици Србији у првом полугодишту 2024. године за које је издвојено 2,2 милиона евра прометовано је на територији општине Палилула (Град Београд).
Објављивањем извештаја о стању на тржишту непокретности у овом и другим публикацијама Републичког геодетског завода, као и података из Регистра цена непокретности, РГЗ настоји да допринесе већој транспарентности и бољем функционисању самог тржишта, али и да помогне свим доносиоцима одлука у вези са стратешким питањима у области непокретности.
Комплетан извештај можете видети ОВДЕ.
