Географске зоне за беспилотне ваздухоплове представљају нову структуру ваздушног простора која се утврђује како би се олакшале, ограничиле или забраниле операције беспилотних ваздухоплова и на тај начин умањили ризици који проистичу из тих операција, а који се односе на безбедност, приватност, заштиту података о личности, обезбеђивање или животну средину.
У складу са предстојећим регулаторним оквиром, којим се предвиђа обавеза државе да информације о географским зонама за системе беспилотних ваздухоплова учини јавно доступним у јединственом дигиталном формату, РГЗ и ДЦВ су у мају 2024. закључили споразум о пословно-техничкој сарадњи, у циљу да се преко платформе Националне инфраструктуре геопросторних података (НИГП) омогући централизовано управљање, обрада и дистрибуција података о географским зонама.
Први резултати сарадње огледају се у дигиталном приказу географских зона за беспилотне ваздухоплове са прецизно дефинисаним ограничењима и правилима којих су оператери дужни да се придржавају у околини свих аеродрома и хелидрома у Србији, како би се спречиле потенцијално опасне ситуације и очувала безбедност свих учесника у ваздушном саобраћају.
Дефинисане су и додатне географске зоне ради заштите животне средине, зоне у околини органа државне управе на републичком и покрајинском нивоу, као и зоне око објеката критичне инфраструктуре од посебног значаја за функционисање државе.
Платформа НИГП представља технолошку основу за будућу софтверску апликацију која ће се од следеће године налазити на сајту Директората и која ће омогућити оператерима беспилотних ваздухоплова приступ информацијама о зонама, као и електронско подношење захтева за летење, у циљу унапређења безбедности и ефикасности употребе беспилотних ваздухоплова у ваздушном простору Републике Србије.
