РГЗ је у протекле две године завршио комплетну дигитализацију процедура, омогућавајући грађанима да своје предмете решавају брзо, транспарентно и без икаквог простора за манипулације или корупцију. Ове реформе донеле су РГЗ-у признања и међународне сертификате, укључујући ISO стандард 37001 за борбу против мита и корупције. Међутим, чини се да је господин Пашалић, који тренутно води поступак против Републичког геодетског завода за увођење међународног ISO стандарда против корупције и мита, једини Заштитник грађана на свету коме смета што једна институција уводи антикорупцијске стандарде и штити права свих грађана, а не привилегованих појединаца.
Изјаве господина Пашалића о хитним интервенцијама и „препрекама“ у раду РГЗ-а отварају важно питање: Да ли Заштитник грађана брани права свих грађана или само појединаца? Његова селективне ургенције за решавање појединачних предмета изабраним појединцима, директно угрожавају права свих осталих грађана Србије. Сваки предмет који се решава „прекоредно“, по налогу Заштитника грађана, значи да се други предмети, од којих зависе животи, судбина и имовинска сигурност обичних људи, одлажу. Оваква пракса урушава основни принцип једнакости пред законом и доводи до неповерења у државне институције.
На пример, бивши председник Јавнобележничке коморе, који се жалио да РГЗ угрожава његову „приватност“ кроз транспарентно објављивање података грађанима Србије, добио је хитну пажњу господина Пашалића. Међутим, жалба репрезентативног синдиката, која се тиче преко 120.000 грађана Србије и указује на озбиљне системске проблеме, остала је нерешена више од две године. Поставља се питање: Зашто су права једног појединца важнија од права стотине хиљада грађана?
Подсећамо да РГЗ ради без кључног Правилника о поступку уписа у катастар непокретности и водова – документа који би значајно олакшао и убрзао поступке за све грађане Србије, а који Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструјтуре већ годинама не доноси противно Закону. Господин Пашалић никада није ни једном речју указао на потребу његовог доношења и уместо тога, шаље листе појединачних предмета Радној групи Министарства, тражећи да се решавају хитно, док се стотине хиљада грађана и даље суочава са застојима због одсуства системских решења.
Занимљиво је и да Заштитник грађана никада није дао одговор на званичне захтеве Републичког геодетског завода да подели своју методологију за хитно и прекоредно решавање притужби. Иако је РГЗ желео да примени исте принципе у раду као и Заштитник како би одговорио на захтеве грађана, од господина Пашалића нисмо добили ни реч одговора о његовим критеријума за прекоредно решавање притужби. Можда ће се, под притиском јавности, ипак одлучити да објасни како бира предмете који су „хитни“ и зашто системски проблеми, попут одсуства кључног правилника, никада нису били део његових приоритета.
РГЗ остаје посвећен заштити имовинских права свих грађана Србије и неће дозволити да се систем реформи и транспарентности уруши под притисцима појединаца који не желе једнакост, већ повластице. Грађани морају бити свесни да је стабилан и функционалан катастар гарант њихове имовинске сигурности а да је интегритет Републичког геодетског завода кључни ресурс свих грађана Србије који мора да се брани од свих оних који покушавају да га уруше, па било то и особа која тренутно ради као Заштитник грађана.
