Господин народни посланик Јасмин Хоџић је у праву када каже да су ове три општине у великим проблемима и да због тога трпе и грађани, инвеститори и бројне агенције које се баве геодетским пословима. Да је то тачно указује и Републички геодетски завод и потврђује наводе о постојању проблема. Господин Хоџић такође добро препознаје улогу Републичког геодетског завода у привреди и функционисању општина у Србији и да, уколико катастар не ради како треба, неће функционисати ни привреда ни управа те општине. Међутим, да је г. Хоџић озбиљније анализирао наведени проблем са конкретним бројевима, чињеницима, параметрима и индикаторима успешности а не паушалним изјавама појединих људи како је и сам рекао, дошао би до закључка да проблеми нису до Републичког геодетског завода.
Републички геодетски завод је повезан тренутно са тачно 340 различитих институција и организација јавног сектора Републике Србије и редовно прати и анализира њихов рад и електронску комуникацију са катастром. РГЗ је такође електронски повезан са свим јединицама локалне самоуправе. Није први пут да се локална самоуправа, која активно учествује у систему земљишне администрације, понаша као посматрач а не активни актер у генерисању опште слике о величини проблема који грађани и привреда имају на њиховој територији. Не чуди што поједини људи на локалу не препознају значај односа између људи и непокретности јер су то сложени односи и захтева велико техничко и правно знање које углавном имају велике и развијене општине. Чуди спремност и храброст појединих људи да за свој лош резултат оптужи највреднију карику у том ланцу утврђивања и регистровања непокретности, а то је управо катастар, а да се притом руководи информацијама рекла-казала који покушавају да прикрију пропусте из своје надлежности. Поздрављамо потребу да се унапреди окружење у којем живимо и да се добронамерно критички односимо према означеним акутним тачкама али ако затварамо очи пред укупном сликом гледајући коцкицу мозаика и примењујемо тактику да је увек неко други крив онда то показује наивност и покушај избегавања одговорности а истовремено показује површност и лицемерство у приступу решавања локалних проблема. Уколико се настави са таквим приступом ни у будуће се не могу очекивати бољи резултати у тој средини.
Да су се обратили Републичком геодетском заводу са идејом да заједно побољшамо укупни амбијент и да идентификујемо заједно проблеме и начине решавања, како су то већ урадиле многе општине у Србији, онда би били информисани о следећем:
1. Општине Нова Варош и Прибој су једне од ретких општина које уопште не користе бесплатан сервис еКатастар док је Општина Пријепоље на самом зачељу по његовом коришћењу од свих општина у Србији са само 1860 упита од децембра 2019. године до данас;
2. По коришћењу веб сервиса катастра преко еУправе у последњих годину дана општине Нова Варош и Прибој су далеко испод просека и заузимају 94. и 99. место по коришћењу док је Општина Пријепоље нешто боља и тренутно заузима 33. место у читавој Србији;
3. По коришћењу електронских сервиса РГЗ за подношење захтева преко еУправе укупно је послато 4020 захтева катастру од ове три општине у последњих годину дана од чега је решено 4014 тј. 99,85%
4. Уверење о кућном броју може се преузети на клик, 24 сата дневно, сваког дана у недељи потпуно бесплатно преко апликације „Моја Адреса“ на веб сајту РГЗ а коју користе милиони грађана Србије али не и три поменуте општине које упућују захтев и тиме праве непотребан притисак на запослене у РГЗ. И поред тога, од почетка године до данас је завршено 95,2% примљених захтева. Шест предмета који нису завршени су недавно примљени у РГЗ и биће у року завршени;
5. Општине Нова Варош, Прибој и Пријепоље приликом слања исправа за спровођење и упис непокретности у катастар непокретности су у преко 35% случајева погрешно означавали број непокретности због чега је катастар, у складу са Законом, одбацивао такве захтеве. Овакве почетничке али изузетно опасне грешке, због чега трпе и општина и грађани и инвеститори, су усамљени случајеви у Србији који се не би десили да се користи еКатастар или еШалтер на прави начин;
6. Републички геодетски завод одбије у просеку трећину (30%) геодетских елабората достављених преко Општина Нова Варош, Пријепоље и Прибој из разлога што елаборати нису урађени у складу са Законом, поџаконским актима и техничким правилима. Због тога, запослени у Републичком геодетском заводу непотребно губе огромно време током прегледа али и писања свих техничких детаља у вези разлога због шта је потребно исправити да би елаборат био спроводив. То време је еквивалентно времену прегледа и прихватања 3 елабората урађених у складу са законом Републике Србије;
7. Центар за социјални рад Пријепоље има укупно 0 (нула) упита ка дигиталним сервисима катастра упреко еУправе у послењих годину дана док су Општине Нова Варош (15) и Прибој (136) на самом зачељу по коришћењу ових сервиса од свих центара за социјални рад у Србији. То значи да су ови општински органи противзаконито малтретирале грађане да долазе у катастар и преузимају документа која су им на клик и бесплатно доступна;
8. Центри за социјални рад Прибој и Нова Варош имају укупно 0 (нула) захтева катастру поднетих преко еУправе у последњих годину дана док је Центар за социјални рад Пријепоље послао 65 захтева од којих је 65 решено. Ово такође значи да се грађани противзаконито малтретирају да долазе у катастар и преузимају документе;
9. Општине Нова Варош, Прибој и Пријепоље, осим Геосрбије, не користе ни један од 28 доступних сервиса Републичког геодетског завода као што су Катастарски аларм, Регистар цена, еКатастар и др.
10. Укупан број захтева Националној академији за јавну управу за обуку коришћења веб сервиса Републичког геодетског завода и дигиталној комуникацији - нула.
На територији општина Нова Варош, Пријепоље и Прибој ради 4 геодетске организације (значи није велики број као што господин народни посланик тврди). Укупан број дипломираних геодетских инжењера, односно инжењера са завршеним факултетом је 1 (један) за све три општине! Такође, у претходних годину дана Републички геодетски завод је одузео лиценце за рад за чак 2 геодетске организације због незаконитог и лошег рада. Општинске управе су прихватале елаборате геодетских организација којима су одузете лиценце за рад и слале катастру у поступку озакоњења што је недопустиво и незабележено у Србији. Такође, службеници наведених општина у поступку озакоњења нису спроводили у потпуности процес прописан законом који предвиђа претходни преглед елабората већ су лоше елаборате, без претходне провере, слали катастру приликом захтева за упис противно закону. Можда и овде треба тражити разлог великог броја лоше израђених и одбијених геодетских елабората.
Укупан број формираних предмета у Службама за катастар непокретности ове три општине у 2023 години је 8255 и решено је 95%, односно 7747. Такође, захваљујући дигитализација катастра, спроведена од стране РГЗ-а, која је резултирала ефикаснијим процесима у евидентирању и преносу права власништва, повећању транспарентности тржишта и олакшавању информисања потенцијалних купаца и инвеститора, омогућила је експанзију тржишта непокретности и економски развој полимских општина. Само у општини Нова Варош вредност тржишта је порасла за 173% у другом кварталу 2023. у односу на исти период претходне године, док је током 2021. године остварен промет од 6,8 милиона евра што представља раст од 214% у односу на 2020. годину. Сличан стабилан раст тржишта непокретности је евидентан и у Пријепољу и Прибоју. Индикативно је то да је овакав стабилан и велики раст приметан у области где не учествују службеници општинских органа већ управо где је катастар окосница система као што је тржиште некретнина. То доста показује ономе ко жели да види.
Подржавамо народног посланика господина Хоџића да истраје у својој намери да помогне привреди и грађанима ове три општине. Због тога Републички геодетски завод подржава иницијативу г. Хоџића и позива Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарство државне управе и локалне самоуправе и друга надлежна министарства да се укључе како би се извршила контрола примене Закона о озакоњењу, Закона о електронској управи и Закона о планирању и изградњи у ове три општине. Републички геодетски завод ће све своје анализе, индикаторе и информације из интегрисаног информационог система радо уступити за те потребе како би грађани и привреда ове три општине имали ефикасније услуге.
Да закључимо, тачно је да поједине Службе за катастар непокретности у ове три општине раде у отежаним условима што се јасно може видети на сајту Републичког геодетског завода који транспарентно и јавно објављује учинке свих служби у Србији. Очигледан је закључак да проблеме у раду локалног катастра управо праве ти који се и жале јер лоше раде свој посао и не користе дигиталне сервисе и електронске услуге које су обавезне приликом комуникације са Републичким геодетским заводом. Међутим, да би се постигли максимални резултати за добробит грађана и остали актери у јавном животу морају уложити напор и искористити погодности које им држава пружа. Уколико то г. Хоџић и људи који су га информисали о наводним проблемима са катастром не виде, онда су грађани ове три општине у великом проблему.