У наставку говор потпредседника народне скупштине и народног посланика Верољуба Арсића о РГЗ-у интегрално преузет са веб сајта Народне скупштине:
ВЕРОЉУБ АРСИЋ:
Даме и господо, јако је занимљива та прича о штрајку и како је покушано да читава држава постане талац једне мале групице људи. Знате, још увек не постоје јасно дефинисани услови шта то штрајкачи траже од руководства Републичког геодетског завода или од Владе Републике Србије. Не смеју да кажу шта траже. Нису у питању плате, нису у питању услови рада. У питању је да Србију желе да врате у 19. век.
Много је овде било приче о корупцији. Донет је закон који је у многоме спречио или умањио могућност коруптивних радњи, баш у том катастру. Раније странка је морала сама да иде, да чека на шалтерима, да предаје документацију, да је шетају од шалтера до шалтера.
(Вјерица Радета добацује.)
Ја вама, колегинице, нисам добацивао.
Када испуните све услове и предате захтев, онда ваш предмет стоји месецима да се не обрађује, уз услов да, ето, референт хоће да помогне, није до њега, али они који обрађују треба мало да се помогну са једно 200, 300 еврића. Тако се спроводио поступак у првом степену у катастру, тамо где се сад штрајкује. Штрајкују зато што више нема 200, 300 еврића, јер првостепени поступак може да покрене и нотар. То њима смета. То њима смета зато што су јавна овлашћења, један део њихових јавних овлашћења, дата другима.
Значи, он само покреће поступак, оцењује, е то њима смета, то њима смета зато што су јавна овлашћења, један део њихових јавних овлашћења дата другима. Значи, он само покреће поступак, оцењује испуњеност услова да неко започне поступак књижења на некој непокретности и покреће сам пред катастром. Као резултат имате само решење које начелник потписује. Нотар одговара за веродостојност исправе, исто као и службено лице у катастру. И једном и другом су дата јавна овлашћења, с тим да нотар ради за награду, односно накнаду коју му плаћа странка у поступку, а господину катастру ради за плату која се обезбеђује из буджета Републике Србије.
Пошто они сматрају да им је мала плата или су се много раширили док су узимали по 200-300 еврића, одредбе тог закона треба да буду укинуте или барем да се не примењују да би они могли даље од сваке странке у поступку да траже по неких стотинак, двеста евра. Људи, неко ће да каже да то и није много. Ма то је само од једне странке, од само једног поступка. На стотине људи пролазе тамо. То су десетине и хиљаде евра за недељу дана. То су им ови закони онемогућили, зато штрајкују.
Да ли им треба изаћи у сусрет? Не, поготово тим неким асоцијацијама пошто и знам неке од тих штрајкача који предводе и бучу испред „Пошта Србије“, испред Републичког геодетског завода итд, који су као радници никакви радници, ево то вам кажем, никакви, али као синдикати који ће да заустављају грађане да уђу у јавну институцију, ту су јако успешни. Исто су насилни као и Бошко Обрадовић који туче жене. Ма не може нико грађанина да спречи у јавну институцију, где има право да остварује свој законски интерес. Нема нико права.
То раде по оном истом сценарију као што то ради Бошко Обрадовић, као што то ради Ђилас, као што то ради председник Бастаћ. И они исто, узели су шаблон, огрезли су у парама досад, па им је то мало, хоће још. Нема више тога. Нека забораве и нека се врате на радна места. Ако им је мала плата нека дају отказ. Грађани Србије их плаћају да раде. Ако им се не свиђа радна књижица на тржиште, па се сналазите.
Извор: Веб сајт Народне скупштине.
